Standard je uzor, obrazac, dokument kojim se utvrđuju pravila, smernice ili karakteristike
za aktivnosti ili njihove rezultate radi postizanja optimalnog nivoa
uređenosti u određenoj oblasti.
Uticaj standarda u svakodnevnim aktivnostima često se ne vidi,
ali oni daju ogroman doprinos u gotovo svim aspektima svakodnevnog
života. Uvođenje sistema standarda
postaje obavezan element poslovanja u savremenom društvu. Široka paleta međunarodnih
standarda uvodi red u poslovanje privrednih subjekata, organizacija i institucija.
Sertifikaciju standarda, odnosno verifikaciju ispunjenosti vrše sertifikaciona
i akreditaciona tela. Standardizacija procesa proizvodnje garantuje da proizvod
odgovara unapred postavljenim zahtevima, da je usaglašen sa propisima, uređajima
i instalacijama i da će ispunjavati definisane kriterijume bezbednosti i efikasnosti
u korišćenju. I još nešto. Poštovanjem standarda se postiže da se zna ko je
odgovoran za svaku fazu proizvodnje ili prometa određenog
proizvoda, što dovodi do neuporedivo
veće efikasnosti kontrolnih subjekata u lancu događaja od proizvođača do potrošača.
Međunarodna organizacija za standardizaciju ISO (International
Organisation for Standardisation) je najveća svetska institucija
za razvoj standarda i čini je
mreža nacionalnih instituta u 156 zemalja sa sedištem u Ženevi. Usvajanje ISO
standarda za privredne subjekte praktično znači da se u razvoju svojih proizvoda
mogu takmičiti sa konkurentima na tržištima širom sveta, a za potrošače, postojanje
globalne podudarnosti tehnologija, koje se postižu primenom međunarodnih standarda,
donosi mogućnost znatno šire ponude i pogodne efekte konkurencije. Sama činjenica
da proizvod ili usluga odgovara međunarodnim standardima pruža garanciju u
pogledu njihovog kvaliteta, pouzdanosti i bezbednosti u korišćenju,
i samim tim donose
sigurnost potrošačima.
Porodica standarda ISO prvenstveno je usmerena na upravljanje kvalitetom.
Privredni subjekti moraju da ispoštuju određene principe
i očekivanja potrošača u pogledu
kvaliteta, isporuke, cene i pouzdanosti. To se može ostvariti ako se u svakom
trenutku zna ko, kako, kada i gde obavlja aktivnosti vezane za optimalno funkcionisanje
čitavog poslovnog sistema radi obezbeđivanja kvaliteta. Koristi uvođenja sistema
kvaliteta su povećanje profita, smanjenje troškova poslovanja, povećanje nivoa
kvaliteta proizvoda i usluga, uklanjanje barijera za poslovanje na domaćem
i svetskom tržištu i sl.
„HACCP“ ( poznatiji kao ''hasap'' ) - predstavlja logičan, naučno
zasnovan sistem kontrole procesa proizvodnje i distribucije
prehrambenih proizvoda. Njegovom
primenom obezbeđuje se proizvodnja i promet zdravstveno ispravne hrane, bezbedne
od hemijskih, bioloških ili fizičkih rizika. Primenjuje se u, pre svega, prehrambenoj
industriji, ali mora da obuhvati i kompletan lanac proizvodnje hrane. Za razliku
od sistema propisa koji predviđaju sankcije kada se utvrdi da je hrana neispravna,
kada je šteta već nastala i to kako po zdravlje potrošača, tako i finansijski
za proizvođa, hasap predstavlja preventivni sistem mera. On sadrži mere koji
osiguravaju bezbednost hrane u svakom koraku procesa proizvodnje, pa je s toga
obavezan ne samo u prehrambenoj industriji, već i u transportnim preduzećima,
hladnjačama, maloprodajnim objektima, pekarama, restoranima, poslastičarnicama,
kioscima brze hrane, odnosno svuda gde se može neadekvatnom pripremom i uslugom
može ugroziti zdravlje potrošača. Može se upotrebiti kao niz
postupaka za kontrolu procesa i osetljivih tačaka u lancu proizvodnje hrane.
Ovaj evropski standard o bezbednosti hrane je još uvek nedovoljno poznat našim
privrednim subjektima, ali je važno napomenuti da je njegova primena trenutno
jedan od osnovnih preduslova za izvoz naših prehrambenih proizvoda i osvajanje
evropskog tržišta.
Veliki procenat svetskog stanovništva čine pripadnici jevrejske
i muslimanske zajednice, koji konzumiraju prehrambene proizvode
u skladu sa verskim pravilima.
Stoga hrana koju oni koriste podleže specijalnim standardima. HALAL proizvodi
i usluge su zdravi i ispravni za sve korisnike, a za potrošače islamske veroispovesti
su jedini ispravni. KOŠER hrana je zdrava i ispravna za sve potrošače, ali
je za jevrejske vernike jedina ispravna. U proizvodnji hrane
po ovom standardima
postoje vrlo stroga pravila o vrsti namirnica, dodataka, posuđa i načinu pripremanja
hrane koja su u skladu sa verskim pravilima muslimana i jevreja. Imajući u
vidu njihovu veličinu i finansijsku sposobnost ne treba zanemariti
mogućnosti za izvoz
koje HALAL i KOŠER tržište otvaraju našim proizvođačima hrane. Sertifikaciju
i resertifikaciju, kao i za ostale standarde svojim programima stimuliše Agencija
za strana ulaganja i podsticaj izvoza.
Obzirom da je uvođenje međunarodnih standarda u naše proizvodne
pogone ili poljoprivredna gazdinstva vrlo bitno za poboljšanje
izvoznih potencijala, svake godine se od
strane državnih institucija privrednicima putem konkursa dodeljuju podsticajna
sredstava, koja im olakšavaju finansiranje ovih projekata. Agencija za mala
i srednja preduzeća i registrovana poljoprivredna domaćinstva
u Jagodini je već
učestvovala u promociji jednog ovakvog konkursa od strane SIEPEe. Početkom
naredne godine očekujemo
nove konkurse koje ćemo detaljno prezentirati našim privrednicima.
